Призиви

ЛИСА БРАУН, ЕНГЛЕСКИЊА КОЈА СРБИЈУ СМАТРА ДОМОВИНОМ
Моћ завичаја и друге радости
Власник је и директор „The English Book”, фирме која  у овом делу Европе заступа „Oxford University Press”, највећег универзитетског издавача на свету. Србију, Српску и Црну Гору снабдева најбољим уџбеницима и методама за учење енглеског, организује летње школе у Нотингему и Брајтону, сарађује са српским Министарством просвете. Можда највише од свега заноси је идеја како да странцима најупечатљивије предочи лепоте Србије, земље њеног порекла

Пише: Данијела Драгићевић

За многе познате Србе, научнике, филозофе, писце, лепота сопствене земље, отаџбине, показала се у најјачој форми тек када су отишли да живе негде далеко у свет. Завичај би оживео у сећању, за неке изненадно, и онда би схватили да су га и не знајући понели са собом, у себи, да ће га увек носити. Враћајући се стално својој Србији, Лиса Браун је недавно пожелела да ту своју љубав и нову спознају о лепоти земље из које долази подели са странцима. Намерава да оснује своју сопствену туристичку туру (не фирму) на којој би одабраним Енглезима упечатљиво дочаравала лепоте српских планина, река, шума, брда, пећина… На једну такву туру повела је и Ендрјуа Гласа, директора British Council-а, потанко му објаснивши суштину те идеје о једном посебном туристичком разгледању Србије. Ходајући по Србији, доспела је и до Неготинске крајине, Голупца, Вратника... Досад је купила шест Рајачких пимница, решена да их среди и потпуно оспособи (заједно са другим ентузијастима који су учинили то исто) да приме путнике, госте, оне који би да разумеју лепоту тог предела и чар чувеног рајачког вина.
Лиса Браун је власник и директор  фирме „The English Book”. Провела је више од четрдесет година у Енглеској, и данас тамо живи, али ради у Србији. Не у Београду, него заиста у Србији. Њена фирма поседује књижаре у свим великим српским градовима. Поред Србије, „The English Book” има своје књижаре и у Црној Гори и Српској.
– Својевремено, желела сам да студирам туризам. Сада ми се та жеља остварује на један друкчији начин. Захваљујући успешном раду, у прилици сам да угостим своје пријатеље, најближе сараднике и „за своју душу” им показујем лепоту своје отаџбине – каже Лиса. – Не знам да ли се моји гости више радују лепотама фрушкогорских манастира, целој Војводини заправо, пећинама Источне Србије, или, пак, недирнутој природи Јужне Србије, лековитим водама, бањама… По оној народној „свуда пођи, кући дођи”, изгледа да је требало да видим најпре целу Енглеску, у којој сам живела више од пола живота, па Европу и свет, да бих схватила колико је мој крај леп и да пожелим да га покажем странцима који не знају колико Србија има лепота. Међутим, свима нам је јасно да је пут до правог и истинског туризма, шта год да та реч значи, веома дугачак. Недостају нам пристојни ресторани, опремљени, са националним и интернационалним пићима и храном, адекватни хигијенски услови (те мале а тако важне ствари као што су сређени тоалети, средства за прање руку, тоалет папир, убруси…). Колико год да то банално звучи, то су најосновније цивилизацијске ствари, неопходне за најобичније путовање. И услуга би требало да буде на далеко вишем нивоу. Они који одлуче да се баве туризмом морали би да схвате да су љубазност, осмех и добри манири прва, елементарна гардероба која им је потребна.

ЈЕЗИК ЈЕ МОСТ

Нормално је за Лису, како сама каже, да кад се ујутру пробуди не зна да ли је у Енглеској или у Србији, а жели да то буде на неком српском сеоском имању. Енглескиња српског порекла, пре петнаестак година је одлучила да постане део великог покрета учења енглеског језика, једног од највећих бизниса у свету (уз компјутере).
– Не знати данас енглески језик значи не комуницирати са светом.
Лиса Браун нам објашњава да њена кућа води школарце од 12 до 19 година и одрасле, током јула и августа, да од две до седам недеља уче енглески у Нотингему и Брајтону. Новина је да ће ове године курс истог квалитета бити одржан и на Копаонику.
Лиса је студирала бизнис на Лестер универзитету и почела да се занима за политику, прикључивши се лабуристима. Када се из ове издвојила Социјалдемократска партија Дејвида Овена, пришла је њима Године 1983. изабрана је за одборника у Већу округа Лестер. И данас чува писмо Дејвида Овена у којем јој он честита на победи. Бавећи се политиком, добро је упознала и Педија Ешдауна и Најџела Лосона, који је био први човек у кабинету Маргарет Тачер.
Стално се Лиси Браун мотао бизнис по глави, а временом јој се појачавала и жеља да се упусти у посао који би је повезао са завичајем. Најзад, синуло јој је да је једина права веза и прави бизнис између ових двеју земаља заправо језик. И тако је све почело, пре 15 година. Сада је са њом и њен син Ричард Браун који је на Кент универзитету у Кентерберију дипломирао филозофију са примењеном књижевношћу. Ради са мајком, укључио се у летње школе, управо он је предложио Копаоник као јефтинију, а туристички најбољу дестинацију и за те потребе.

***

Енглески
– Моја фирма је ексклузивни заступник „Oxford University Press”, највећег универзитетског издавача на свету. Снабдевамо уџбеницима и приватне и државне школе за учење енглеског језика, факултете, одлично сарађујемо са Министарством за образовање, уз помоћ нашег издавача из Енглеске и „Мак Милана” доводимо експерте да упознају српске професоре са најновијим методама рада са децом, водимо наше професоре у Енглеску на усавршавање, сваке године организујемо највеће сусрете наставника (Teacher meeting) у Србији, већ неколико година једна смо од најсигурнијих кућа која организује летње школе у Нотингему и Брајтону – каже Лиса Браун за Националну ревију.